Трг Св. Марка | St. Mark’s Square | La place Saint-Marc
Huile sur carton, Oil on cardboard, Ulje na kartonu
103 x 73 cm
Not For Sale
SRB На позив Милана Кашанина, комесарa југословенске секције Добровић излаже на XXI Венецијанском бијеналу, заједно са још пет уметника: Томом Росандићем, Матијом Јамом, Владимиром Бецићем, Љубом Бабићем и Милом Милуновићем. Ово је било прво представљање Краљевине Југославије у националном павиљону. За наше уметнике је учествовање на Бијеналу било значајно, јер не само што се писало о њима на разним језицима и што су се њихова дела продавала већ им се пружала прилика да виде савремену уметничку сцену и да се сретну са делима својих сликарских узора, те да на тај начин преиспитују и сопствени рад. Ведуте града постају му главна инспирација, задивљен историјским знаменитостима представља најзначајније грађевине и тргове у пуној монументалности. У Венецији је насликао пет слика: “Трг Светог Марка”, “Црква Светог Марка”, “Двориште Дуждеве палате”, “Коњи на цркви Светог Марка”, “Острво Светог Ђорђа” и једну скицу “Црква у Венецији”. Упркос тамним тоновима који су се надвили над светским миром тих година, Добровић изналази боје живота и лепоту око себе и преображава стварност у празнично расположење. На “Тргу Светог Марка” (1938) обичан дан сели у време прошлости и ствара свечан амбијент. Поштујући локалне боје, градске призоре Венеције представља у нешто смиренијем кључу пастелних тонова, али су и даље главни носиоци слике боја и светлост. Можда су и сами мотиви града изазвали другачије сликарске сензације уметника у односу на богату медитеранску природу. __________ ENG At the invitation of Milan Kašanin, the commissioner of the Yugoslav section at the XXI Venice Biennale, Dobrović exhibited nine paintings, together with five other artists: Toma Rosandić, Matija Jama, Vladimir Becić, Ljubo Babić, and Milo Milunović. This was the first presentation of the Kingdom of Yugoslavia in the national pavilion. The participation at the Biennale was significant for our authors because not only were they written about in different languages and their pieces sold, but they also had the opportunity to see the contemporary art scene and the artworks of their artistic role models, and to, in this manner, reconsider their own art. The vedute of the city become his biggest source of inspiration; in awe of historic sights, he presents the most significant buildings and squares in their full monumentality. In Venice, he painted five paintings: “St. Mark's Square”, “St. Mark's Church”, “Doge's Palace Courtyard”, “The Horses on the St. Mark's Church”, “St. George's Island” and a sketch “the Church in Venice”. Despite the dark clouds over the world peace at the time, Dobrović finds the colors of life and beauty around him and transforms reality into a festive mood. On “the St. Mark’s Square” (1938) he sends an ordinary day to the past and creates a solemn ambiance. Abiding by the local colors, he presents Venetian city sights in a somewhat reduced color key pastel tones, but the color and light remain the mainstays of the painting. Maybe the city’s motifs themselves, compared to the lavish Mediterranean nature, provoked different painting sensations in the artist. __________ FRA Sur l'invitation de Milan Kašanin, commissaire du pavillon yougoslave de la XXIe Biennale de Venise, Dobrović expose aux côtés de cinq autres artistes : Toma Rosandić, Matija Jama, Vladimir Becić, Ljubo Babić et Milo Milunović. Il s'agit de la première présentation d'un pavillon national par le Royaume de Yougoslavie. Pour ces artistes yougoslaves, la participation à la Biennale est importante, non seulement parce que l'on écrit sur eux dans diverses langues et que leurs œuvres se vendent, mais parce qu'ils ont alors la possibilité d'approcher la scène de l'art contemporain et d'y voir les œuvres des artistes phares, et de cette manière, de s'interroger sur leur propre travail. La ville devient la principale source d'inspiration de Dobrović. En admiration devant les sites historiques, il peint les places et les bâtiments les plus représentatifs dans toute leur monumentalité. À Venise, il peint cinq tableaux : “La place Saint-Marc”, “la basilique Saint-Marc”, “la Cour du Palais des Doges”, “les Chevaux de Saint-Marc”, “l'île Saint-Georges-Majeur” et une esquisse, “église à Venise”. Malgré les sombres nuages qui planent alors sur la paix dans le monde, Dobrović puise autour de lui les couleurs de la vie et de la beauté et donne à la réalité une ambiance de fête. Dans “La place Saint-Marc” (1938), il transpose dans le passé une journée ordinaire, créant ainsi une atmosphère solennelle. Tout en respectant les couleurs locales, il représente les scènes de Venise dans une tonalité pastelle légèrement plus douce, même si les principaux fondements de l'image restent la couleur et la lumière. Les motifs urbains ont peut-être crée chez l'artiste des sensations picturales différentes de celles provoquées par les riches paysages méditerranéens.