Стара лука у Дубровнику | Old Port of Dubrovnik | Le vieux port de Dubrovnik
Oil on canvas, Huile sur toile, Ulje na platnu
89 x 76 cm
Not For Sale
SRB Зенит Добровићевог ликовног истраживања, у оквиру којег долази до откривања вибрантног колористичког света, везује се за Дубровник и лета која проводи тамо од 1928. до 1938. године. Летњи медитерански предели и људи који су окупирали његову стварност изазвали су снажан сликарски занос који му је вратио аркадијски сан, присутан и раније у његовом делу током двадесетих година 20. века, али сада исказан новим ликовним језиком. Некада тамнија и тонски утишана дела, сада одјекују пуним, сировим бојама и увлаче нас у безбрижан летњи дан на југу, окупан сунцем, било у вртовима маслињака, старих градских зидина Дубровника или млинских брда. Опчињен Дубровником, корачајући каменим улицама града диви се, застаје, посматра како сам наводи “зидине од мрамора које су пожутеле као слонова кост” и слика ведуте града. “Стара лука у Дубровнику” (1935) представља панораму у којој је уметник пренео сву пуноћу утиска и њоме ће измамити све похвалне коментаре наших најугледнијих критичара. Лазар Трифуновић сврстава ову слику у његове најзрелије радове, док је Динко Давидов убраја у најбоље слике нашег сликарства између два рата. Миодраг Б. Протић је назива ремек-делом, великог звука и пуноће, у коме је чврста архитектуралност мотива природно измирена са кретањем воде и дрвећа... Ова слика је била изложена на XXI Венецијанском бијеналу 1938. године, где је привукла и велику пажњу и одушевљење тадашње стране критике. __________ ENG The heyday of Dobrović’s artistic research which revealed a vibrant coloristic world is tied to Dubrovnik and the summers he spent there from 1928 till 1938. Summer Mediterranean landscapes and people who occupied his reality provoked a forceful painter’s trance that gave him back the Arcadian dream, evident in his work during the 1920’s, but now expressed with the new artistic language. Once darker and tonally subdued works now resounded with full, raw colors and pull us into a carefree summer day in the south, as sunlit in the olive groves and on the city walls of Dubrovnik as in the hills of Mlini. Mesmerized by Dubrovnik, walking through the stone streets of the city, he admires, stops, observes as he states the marble walls that have turned yellow like ivory and paints the vedutas of the city. “The Old Port in Dubrovnik”(1935) is the panorama where Dobrović conveyed the impression to the fullest, and it would win the praise of all our most distinguished critics. Lazar Trifunović considers this painting one of his most mature pieces, while Dinko Davidov places it among our best paintings from the interwar period. Miodrag B. Protić calls it a master-piece of great resonance and amplitude, showing firm architectural properties of the motif naturally in sync with the movement of the water and the trees… This painting was displayed at the XXI Venice Biennale in 1938, where it attracted great attention and enthusiasm of the foreign critics of those times. __________ FRA L'apogée des recherches esthétiques de Dobrović sont liées à la ville de Dubrovnik où l'artiste passe tous les étés de 1928 à 1938. Au cours de ses séjours, il découvre un monde vibrant de couleur. Les paysages d'été méditerranéen, ainsi que les gens qui occupent cette réalité, provoquent en lui un enchantement pictural et lui rappelle le rêve arcadien, déjà présent dans son œuvre au cours des années vingt, mais qui s'inscrit désormais dans un nouveau langage artistique. Autrefois plus sombres, aux tons sobres, ses œuvres résonnent désormais de couleurs pleines et brutes. Elles nous entraînent dans une insouciante journée d'été dans le sud, baignée de soleil, dans les oliveraies, sur les anciens remparts de la ville de Dubrovnik ou encore sur les collines de Mlini. Fasciné par la ville de Dubrovnik, il se promène dans les rues pavées, admire, s'arrête, observe comme il le dit lui-même “les murailles de marbre et les murs jaunis comme de l'ivoire”, et peint les paysages urbains. “Le Vieux Port de Dubrovnik” (1935) représente une vue d'ensemble dans laquelle transparaît toute la charge émotionnelle de l'artiste ; le tableau donnera lieu à de très élogieux commentaires de la part des grands critiques de l'époque. Lazar Trifunović en parle comme de l'une de ses œuvres les plus matures, tandis que Dinko Davidov le considère comme l'un des meilleurs de la peinture serbe de l'entre-deux-guerres. Miodrag B. Protić le qualifie de chef-d'œuvre, d'une grande sonorité et d'une grande ampleur, dans lequel les éléments d'architecture s'allient naturellement au mouvement de l'eau et des arbres. Ce tableau a été exposé à la XXI Biennale de Venise de 1938 où il a suscité une grande attention et un vif enthousiasme de la part des critiques étrangers.