Каранфили | Carnations | Les Œillets
Huile sur carton, Oil on cardboard, Ulje na kartonu
80 x 96.5 cm
Not For Sale
SRB Декоративност на платну “Каранфили” (1939), којом се уметник поиграва, ликовно је изазовно дело. Површина стола на коју је постављена ваза асоцира нас на палету са које наноси боју на остале делове платна, осликавајући флоралне мотиве који су употпуњени разиграним формама, попут арабеске, на јарко црвеној позадини. Раскошни облици као да се истог тренутка, пред нашим очима, померају и поново утапају у палету, остављајући нам утисак да процес никад није прекинут и да ће се слика изменити сваког часа. Једино оно што је статично, а са друге стране на задивљујући начин вечно живо, управо су каранфили и тродимензионалност њихових цветова и листова. Све остало, и подлога и ваза и драперија, као да припадају једном плану, док се бело-ружичасти каранфили чине „холограмски“ извучени. Ова раскошна мртва природа је била омиљена слика уметниковог пријатеља Мирослава Крлеже, захваљујући коме се нашла на насловној страни Енциклопедије ликовних умјетности. __________ ENG The decorativeness on the canvas “Carnations” (1939), with which the artist plays, is a challenging work of art. The surface of the table on which the vase is placed reminds us of the palette from which he applies the paint to other parts of the canvas, depicting floral motifs that are complemented by the playful forms, such as arabesque, on a bright red background. The sumptuous forms seem to move and re-submerge in the palette at the same moment, before our eyes, leaving us with the impression that the process has never been interrupted and that the picture will change every moment. The only thing that is static, and on the other hand, amazingly eternally alive, are precisely the carnations and the three-dimensionality of their flowers and leaves. Everything else, the base, the vase, and the drapery, seem to belong to one plan, while the white and pink carnations seem to be "holographically" drawn out. This sumptuous still life was the favorite painting of the artist's friend Miroslav Krleža, thanks to whom it was on the front page of the Encyclopedia of Fine Arts. __________ FRA Dans le tableau “Les Œillets” (1939), les éléments décoratifs avec lesquels s'amuse le peintre constituent un véritable défi artistique. Le plateau de la table, où est posé un vase, fait penser à une palette d'où le peintre prend les couleurs pour les appliquer sur les autres parties de la toile, dessinant ainsi des motifs floraux que complètent des formes ludiques, telles que les arabesques sur un fond rouge vif. Ces formes somptueuses semblent au même instant bouger devant nos yeux puis replonger dans la palette, dans un processus jamais interrompu, comme si l'image allait se modifier à tout moment. Le seul élément immobile, et pourtant éternellement vivant, ce sont justement les œillets, ainsi que dans leur tri-dimensionnalité, leurs fleurs et leurs feuilles. Tout le reste, le fond, le vase et la draperie, semblent appartenir à un seul plan ; les œillets blancs et roses paraissent surgir à la manière d'un « hologramme ». Cette splendide nature morte était l'une des peintures préférées de l'ami de l'artiste, l'écrivain Miroslav Krleza, qui la fit figurer sur la première page de l'Encyclopédie des Beaux arts.